Српска књижевна задруга основана је 29. априла 1892. године. Њени оснивачи били су: Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Милан Јовановић Батут, као и други тадашњи значајни српски писци и научници. За првог председника Задруге изабран је историчар, државник и филолог Стојан Новаковић, а за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је и аутор чувеног знака СКЗ. Кроз дугу историју, која повезује чак три века, увек су на челу Задруге били најзначајнији српски писци и научници.

Српска књижевна задруга је најстарија издавачка кућа у Србији, културна институција изнад свега, која баштини националну културу, казао је директор митровичке Градске библиотеке, Милан Михајловић:

„Уметност је моћ, савршенство природе, духовно зрачење једног народа. Она није хлеб, али свакако јесте зрно живота. То зрно живота већ 130 година на најбољи могући начин чува и негује Српска књижевна задруга“.

Када нешто траје у једној култури 130 година онда мора да у себи има неку посебну снагу и посебан разлог и што је настало и што толико траје – оценио је управник Српске књижевне задруге, Душко Бабић.

Истиче да су СКЗ и Косово и Метохија блиски и да је најбоље место да се говори о овој институцији заправо КиМ, јер је, истиче, косовска мисао сржни део српског идентитета:

„Та косовска мисао је овај народ као духовну заједницу створила и очувала у свим вековима наше бурне и тешке историје. Ја се усуђујем да кажем да је таква мисао, косовска мисао, косовска традиција са свим оним сакралним, заветним, светим што она у себи чува, заправо унутра као своју иманентну потребу носила једну такву институцију, појаву једне такве институције… Институција која ће, све оно што је косовска мисао баштинила и очувала – да институционализује и да свему томе да једну форму, облик институције какве су градили велики европске народи“.

С друге стране, Задруга је неумитно упућена на идеју Косова и косовске мисије, додао је:

„Заправо она је зато и настала, да чува оно највредније и најсветије што је наша култура остварила у дугим вековима свог трајања“.

Бабић је подсетио и на цитат из оснивачке повеље СКЗ – да би задруга требало да „окупља око огњишта све синове српског народа ма где живели“.

„Задругу и данас доживљавам као духовно огњиште које нас окупља, све људе нашег језика, вере, писма, памћења у једну велику духовну заједницу, јер народ ако није повезан неким духовним везама, ако није таква духовна заједница, ако у себи не чува нешто светло и вредно и велико, ако није вечита школа морала и вредности, он је обична руља, он није народ“, казао је.

„Да бисмо остали таква заједница потребно је да чувамо наш национални језик, наше национално писмо, нашу веру и све вредности које су у томе настале и сачуване“ – закључио је.  

Главни уредник СКЗ, Драган Лакићевић, подсетио је на број издања и успехе СКЗ.

Задруга је објављивала дела Десанке Максимовић, Иве Андрића, Бранка Ћопића, Васка Попе, Милоша Црњанског, Меше Селимовића…

До Другог светског рата објављено је 300 наслова. Кроз едицију „Плаво коло“ објављено 760 наслова, а 761. биће нова књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим“.

Лакићевић је подсетио и на цитат из књиге „Свети Сава и Косовски завет“ некадашњег председника СКЗ-а Радована Самарџића:

„Пример СКЗ показује колико је једном народу и то у временима највећих искушења потребан чврст духовни стожер. И у тренуцима највећих искушења и страдања, књиге СКЗ окупљале су српски народ око његових истинских вредности и давале поуздање да ће све невоље преживети“.

Да би се заиста схватила улога и значај СКЗ довољно је добро ослушнути све три речи у њеном имену, траје тако дуго и држи се тако високо зато што је српска, зато што је књижевна и зато што је задруга – казао је писац Бранислав Бане Матић:

„Култура и просвета најсигурнији су ослонац модерног друштва, основни услов духовног јединства и напретка народа српског. И кад све друго потоне у прах и мрклину, ову луч сачувај сине као кандило, оно зрно из којег ће све пооново нићи“.

„После Андрића и Самарџића, Попе или Раичковића, Ракетића, Бабића, Лакићевића, о СКЗ можда би требало говорити само читањем. Овде на Косову утолико пре и утолико више“, закључио је.

У СКЗ се, како је вечерас саопштено на догађају, учланило око 20-ак локалних писаца, а међу новим члановима су и институције попут митровичке Гимназије, Медицинске школе…

Током догађаја наступила је и вокална солисткиња Јелена Спирић, гуслар Станко Аџић, а стихове су рецитовали локални песници.

Организатори догађаја су Градска библиотека „Вук Караџић“ и Студентски центар „Приштина“ са седиштем у Косовској Митровици. Покровитељ догађаја је Привремени орган општине Косовска Митровица.

ИЗВОР: РАДИО КОНТАКТ ПЛУС