Градска библиотека Вук Караџић у сарадњи са Студентским центром “Приштина” у Косовској Митровици одржала је комеморативно вече “Сећање на Микија” у част преминулог уметника Миомира Микија Јовановића.

У Студентском клубу, истовремено је уприличена и промоција постхумно објављене књиге Јовановића “Између је мисао”.

На почетку вечери, пуштен је видео на којем су се смењивале најсрећније слике из Јовановићевог живота.

Директор Градске библиотеке “Вук Караџић” и дугогодишњи Јовановићев пријатељ Милан Михајловић казао је да је тешко прихватити истину да Јовановић више није са нама.

“Драго ми је да смо окупљени у оволиком броју. Данас је породица нашег Микија Јовановића обележила дала четрдесетодневни помен на гробљу у Рудару, тамо где је сада његова вечна кућа. Овај дан је најбитнији у нашој вери и зато знамо да ће Мики заувек живети са нама. Ово је комеморативно вече али и вече када промовишемо његову последњу књигу, а жеља му је била да у Косовској Митровици промовише нешто своје. Нажалост тешка болест је била бржа али је то смрт овоземаљска. Ово је све требало да се догоди на најбољи начин 21. марта ове године, али то се из познатих разлога дешава вечерас. Сви смо вечерас ту због нашег суграђанина, пријатеља, брата и изнад свега песника али и најпре човека“ рекао је Михајловић.

“Морам да кажем да смо се заједнички, Градска библиотека “Вук Караџић” и Студентски центар Приштина у Косовској Митровици, одлучили на овакав корак уз подршку удружења које је Мики највише волео а то је Удружење књижевника и уметника “Митрикс” додао је Михајловић.

Од свог пријатеља опростио се и заменик директора Студентског центра “Приштина” у Косовској Митровици Александар Машковић.

“Моју кућу краси икона Св. Николе коју ми је Мики поклонио. Она бди над мојом децом и чува мој дом. Око ње се скупљамо и славимо а и кад тугујемо. Њу кадимо и она нас породично окупља. Да ништа друго у свом животу Мики Јовановић није урадио, него само то, за мене је урадио много. А он је урадио много више као песник и као сликар а пре свега као родитељ, као супруг, као син, као брат, као пријатељ и комшија и најбитније од свега као човек. Ми смо чудан народ јер тек кад изгубимо неког драгог и милог, тек онда схватимо кога смо имали и колико је он вредео. Тек ће генерације које долазе видети колико је то дела иза себе оставио Мики Јовановић и колико је задужио како Србију тако и Црну Гору. Био је чест гост Студентског центра и заједно смо са Миланом и Чаславом организовали културне манифестације. Многе генерације студената, по свом дипломирању, изашле су богатије пре свега морално и духовно, баш због њега” казао је Машковић.

Песници и књижевници, као и пријатељи и студенти Универзитета у Приштини са привеменим седиштем у Косовској Митровици говорили су стихове из Јовановићеве књиге.